Svečanost otvaranja festivala započela je  koreografijom Кontra dens studija iz Niša pod vođstvom Danice Ničić, na temu iz predstave „Кralj Ibi“ .

Nakon toga, Vladimir Đuričić, direktor Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ podsetio je na uspešnost 4. Festivala malih pozorišnih formi koji je održan od 11. do 14. oktobra i zahvalio publici što je ispratila festival i što je sala tokom izvođenja svih šest predstava bila puna. Istakao je da će postati praksa da ovaj festival bude uvod u „Zoranove dane“.

Direktor je istakao da će tokom narednih osam dana publika imati priluku da vidi predstave iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske, Slovenije i Rusije i pozdravio gošće iz ruskog grada Njižnji Novgoroda koje će sutra u 12.00č odigrati predstavu „Moskva priča“ zasnovanu na književnom delu i pismima Staljinove ćerke Svetlane Alelujeve.

Njagovo preosveštenstvo episkop Timočki gospodin Ilarion je istakao:

„Ako se osvrnete levo ili desno opet vidimo da su mnoga mesta prazna i blokirana. Znamo zašto je to tako. Ali mi kao ljudi iz crkve i ljudi koji smo prizvani, po milosti božjoj, da sve duhovno tumačimo na duhovni način, moramo da se setimo da ova prazna mesta nisu samo radi preventive, nego možemo da shvatimo i da se setimo da su mnogi naši sugrađani koji su prošle, preprošle i ranijih godina bili ovde na festivalu danas nisu uopšte sa nama prisutni na ovome svetu. Jedan od nama dragih i redovnih gostiju bio je preminuli Ivan Bekjarev, Lane Gutović i mnogi, mnogi drugi glumci, umetnici, pozorišni radnici, a da i ne govorim o vašim i našim bližnjim. Njihova su ova mesta koja su sada upražnjena. Ja ne bih bio ono što jesam i ovaj ko jesam ako vas ne bih pozvao sve ovde okupljene da i sutra, i prekosutra i svih narednih dana vašeg života, draga braćo i sestre i poštovana publiko, ne svratite do crkve i ne upalite makar po jednu sveću za upokojenog Bekjareva, Laneta Gutovića, najpre za Zorana Radmilovića sećajući se da su i oni nekad nešto pred bogom zgrešili, možda su nešto opsovali, ogrešili se. A kad ste već u crkvi setite se i vaših bližnjih i upokojenih predaka, suseda i poznanika. Кad već to činite setite se vas samih, vaših bližnjih i voljenih, vaše porodice i upalite sveću. Da sveća vašeg i našeg života što duže gori po milosti božjoj i po daru božjem, da nas podseća i na prolaznost života, ali ako to znamo da vrednujemo ovaj život, one koji se trude u ovom životu, koji se trude da nas obraduju u ovom životu koji nosi mnoga iskušenja i mnoge tuge. Jedan od njih je svakako i Zoran Radmilović i svi pomenuti koji su se nalazili na ovim daskama i koji su to i činili.“

Ostavite komentar