Kako pandemija ulazi u treću godinu, sve se češće može čuti da će kovid postati endemska bolest. Za većinu ljudi nova reč endemija donela je prizvuk olakšanja i nagoveštaj da trenutka kada se oglasi da je kovid 19 postao endemska bolest, svet može da zaboravi na novi korona virus. Stručnjaci međutim upozoravaju da je to tek samo delimično slučaj, navodeći kao primer mnoge bolesti koje su endemske a koje odnose stotine hiljada života godišnje.

– Pogrešno je tumačenje endemskih bolesti ili prelaska pandemije u endemiju kao vid olakšanja, momenat kad bolest više nije „dovoljno opasna“, kada treba popustiti sa pažnjom i merama. Naprotiv, endemizacija neke bolesti pre znači dodatno vreme i priliku da se nadoknadi propušteno u jeku pandemije, da se dotadašnji rutinski pristup zdravstvenog sistema i društva prilagodi. Činjenica, recimo, da je malarija endemska u pojedinim zemljama ne čini je ništa manje opasnom, kaže epidemiolog dr Predrag Đurić.

Primer koji daje dovoljno je rečit. Podaci SZO pokazuju da je u 2020. bilo 241 milion slučajeva malarije, meću kojima je bilo i 627.000 smrti, najviše u Africi.

Dr Đurić objašnjava da ono što razlikuje pandemiju od endemije jeste predvidljivost, što znači da je za endemsku bolest moguće pretpostaviti koliko će osoba oboleti, koliko će preminuti, u kojoj meri će zdravstveni sistem biti opterećen. Takva predvidivost ne donosi međutim ravnu liniju, jer, kako dodaje, „i endemske bolesti su dinamične i kreću se od pojedinačnog javljanja do epidemija“.

I u svetu i u Srbiji se sve češće govori o endemiji. Nedavna anketa naučnog časopisa Nejčer, među 100 epidemiologa, virusologa i infektologa, pokazala je da njih skoro 90 odsto veruje da kovid 19 neće moći da bude iskorenjen i da će postati endemska bolest.

Predrag Đurić objašnjava da postoje više značenja izraza endemska bolesti. Šira definicija, koja se sada i najviše koristi, endemiju definiše kao suprotnost pandemiji, odnosno kao njen prirodan nastavak.

Međutim, ne postoje kriterijumi na osnovu kojih se dolazi do toga da se pandemija proglasi endemijom. Đurić navodi da će taj trenutak biti motivisan pre svega pragmatičnim, administrativnim i didaktičkim razlozima, i da tada „dramatični brojevi neće više biti saopštavani na dnevnom nivou, nacionalna tela neće biti u stalnom zasedanju, dalji tok će biti predvidljiv, raspoloživi resursi dovoljni….“ A kada će se to desiti, zavisi i od virusa, u kom pravcu će mutirati, i od mera, koliko će biti zaštićenih.

– Ne postoji momenat koji označava da je kovid prešao iz pandemije u endemiju. Moglo bi se samo očekivati da stepen vakcinacije i prirodni imunitet postanu toliki da je najveši deo populacije zaštićen, da je stečeni imunitet trajan (ili višegodišnji), a da se ne javljaju nove varijante koje će probijati stečeni imunitet. Do sad nijedan od ova tri kriterijuma se nije pokazao kao moguć. Dosadašnje karakteristike virusa ukazuju da će on stalno biti prisutan i da će stalni napori zajednice biti neophodni u daljoj borbi. Na koji način – zavisi od ozbiljnosti pristupa i raspoloživih resursa i mera. Nažalost, već sada se može očekivati da, recimo u Srbiji, u slučaju pojave neke nove i teže varijante virusa, a uz dostupnost unapređene vakcine, obuhvat vakcinom bi bio mnogo niži od trenutnog. Drugim rečima, ne koriste se naučene lekcije i propuštene šanse da se eventualni naredni udar kovida, bilo da ga tada zovemo pandemijom ili endemskom bolešću, dočekamo spremniji, zaključuje dr Đurić.

Definicije, rizici i stvarnost

„Tradicionalno se endemskim bolestima označavaju one koje su stalno u manjoj ili većoj meri prisutne na određenom, ograničenom geografskom području“, kaže dr Predrag Đurić. On objašnjava da je cilj takve definicije da se ukaže na specifičan značaj suzbijanja određene bolesti ili na rizik za putnike koji putuju u područje gde ima endemske bolesti. Šira definicija podrazumeva prirodan nastavak pandemije (koja ne može trajati unedogled) i u tom slučaju se, kako kaže dr  Đurić, zanemaruje osnovna karakteristika endemije (prostorna ograničenost), pa se govori o globalnom nivou. „Primer je, recimo, HIV infekcija. Kada je ona nastala i počela rapidno da se širi svetom, govorilo se da se radi o pandemiji. U okviru nje javljale su se i odvojene manje ili veće epidemije (razlika između epidemije i pandemije je što prva ima prostornu, geografsku ograničenost), da bi se postepeno (dakle, ne u jednom momentu) o HIV infekciji počelo govoriti kao stanju stalno prisutnom u populaciji“, objašnjava dr Đurić.

Ostavite komentar

Translate »