Kontroverzna kragujevačka firma „Dorado“ koja se bavi preradom otpada od drveta trebalo bi, po samoj definiciji svojih aktivnosti, da bude „ekološka“ firma jer se bavi reciklažom otpadnog materijala od drveta čime ujedno štiti šume i neposečena stabla drveća od seče. Ogromne količine otpadnog materijala od drveta ova firma reciklira i od tog otpada proizvodi pelet koji je sve popularniji kao ogrevni materijal.

Međutim, meštani kragujevačkog perifernog naselja Ilina Voda godinama već žale se i bune zbog rada ove firme, jer Dorado, po njima, zagađuje vazduh ispuštanjem prašine od prerade drveta čime, kažu, ugrožava zdravlje meštana koji žive u neposrednoj blizini firme Dorado.

Meštani se bune, kažu da ih Dorado truje prašinom

 

Kao glavni dokaz za ovu tvrdnju meštani ukazuju na visoki toranj koji se nalazi u krugu firme koji navodno emituje „oblake prašine“.

– Taj „toranj“ koji bode oči ljudima nikada, ali nikada nije bio pušten u rad, jer smo napravili previd prilikom montaže tog objekta i nikada ga nismo koristili u radu, a kako stoje stvari nećemo ga ni koristiti već ćemo ga razmontirati jer je beskoristan – kaže vlasnik firme „Dorado“ Dejan Radovanović.

Firma „Dorado“ inače poseduje sve neophodne dozvole za rad, zapošljava više od 100 radnika a u planu je da se proizvodni pogoni firme dislociraju na drugu lokaciju zbog tenzija koje stvaraju meštani koji žive u neposrednoj blizini firme.

– Posedujemo sve moguće i neophodne dozvole i sertifikate za obavljanje poslova koje obavljamo. Sve ekološke norme maksimalno smo ispoštovali, pa i više od toga, baš iz razloga da ničiji život ne ugrozimo svojim radom. Sve filtere koji su neophodni za proces prizvodnje imamo ugrađene, emisije prašine su u visini dozvoljene normale i ne prelaze dozvoljene granice, čak ne prelaze ni granice fabričkog kruga, svi naši radnici zaštićeni su u procesu proizvodnje, živi su i zdravi, i da postoji neko nedozvoljeno zagađenje ono bi se odrazilo prvo na naše radnike – kaže Radovanović.

S druge strane, stanovnici naselja Ilina Voda u Kragujevcu ukazuju na prašinu koja se vidi svuda – po dvorištima, na automobilima, na kućama, svuda i sumnjaju da je izvor te prašine u fabričkom krugu „Dorada“.

– U kompleksu koji koristimo i neposrednoj blizini naselja ima još nekoliko firmi, tu je u blizini naselja i veoma prometna obilaznica, i nemoguće je da sva prašina koja pada po naselju, kako kažu, potiče samo iz naše firme – kaže Radovanović.

Uglavnom, firma „Dorado“ i pored svih zakonskih dozvola koje poseduje, i pored validnih dokaza da ne zagađuju okolinu, ne odustaje od dislokacije prozvodnih pogona firme zbog raznih pritisaka koje trpe godinama.

– U svakoj normalnoj državi celo društvo pomaže firme koje se bave reciklažom otpada, samo u Srbiji takve firme napadaju se i ometa im se normalan rad. Ja lično ponosan sam što sam svojim radom sačuvao stotine i hiljade hektara šuma koje bi sigurno bile posečene da nije firmi poput naše koje se bave reciklažom otpada od drveta, i što stotini i više porodica pružam egzistenciju – završava vlasnik firme „Dorado“ Dejan Radovanović.

Priča o tretmanu otpada u DORADO d.o.o.

Dorado d.o.o. je firma koja se bavi prikupljanjem , tansportom i tretmanom drvenog neopasnog otpada.

Generalno tretman otpada obuhvata operacije ponovnog iskorišćenja (uključujući prethodnu pripremu za ponovno iskorišćenje) . Što i što se tiče ambalažnog otpada on  uglavnom podrazumeva reciklažu i energetsko iskorišćenje

Reciklaža sa svoje strane jeste svaka operacija ponovnog iskorišćenja odnosno to su svi fizički (mehanički), termički, biološki i hemijski procese kojom se otpad prerađuje u proizvod, materijale ili supstance bez obzira da li se koriste za prvobitnu ili drugu namenu.

Dorado reciklira drvene palete, tako što od više polomljenih paleta koristi ispravne delove i da bi njihovom ponovnom ugradnjom proizveo  reciklirane palete .

Sa druge strane ponovno iskorišćenje otpada je svaka operacija u, čiji je glavni rezultat upotreba otpada u korisne svrhe,  kada otpad zamenjuje druge materijale koje bi inače trebalo upotrebiti za tu svrhu, ili otpad koji se priprema kako bi ispunio tu svrhu, u postrojenju ili šire u privrednim delatnostima.

Naravno što se ambalažnog otpada nije retko da isiti podleže i tzv. operacijama ponovne upotrebe (izraženo kod staklene ambalaže i drvene transportne ambalaže i paleta).

Najrasprostranjenije vrste tretmana ambalažnog otpada predstavljaju reciklažu i energetsko iskorišćenje.

Iako su u svetu u upotrebi mnoge tehnološke varijante postrojenja za reciklažu i energetsko iskorišćenje, u ovom dokumentu ukazaćemo na varijante postrojenja koja jesu ili koje će u doglednom vremenu biti dostupne u Srbiji.

Proces reciklaže AO(ambalažnog otpada) otpada se u parksi svodi na neku od kombinacija dve ili više osnovnih tehnoloških operacija i to:

  • Razvrstavanje,
  • Usitnjavanje,
  • Pranje,
  • Granulacija,
  • Laminacija, i
  • Finalizacija u proizvod ili polu-proizvod

Proces energetskog iskorišćenja AO otpada se u parksi svodi na neku od kombinacija dve ili više osnovnih tehnoloških operacija i to:

  • Razvrstavanje,
  • Usitnjavanje, i
  • Spaljivanje (uz iskorišćenje toplote) ili su-spaljivanje

Osnovne prednosti tretmana ambalažnog otpada ogledaju se kroz prednosti koje se dobijaju na osnovu razdvojenih komponenti, odnosno reciklabilnih otpada i otpada za iskorišćenje (energetsko).

Kao ključne prednosti reciklaže otpada možemo navesti:

  • Generiše se nova ekonomska (dodatna) vrednost,
  • Smanjuje se sirovinska zavisnost jer često reciklabilni otpadi supstituišu ključne sirovine u više industrijskih grana (metalna industrija, industrija papira, industrija stakla), • Smanjuje se spoljno-trgovinska zavisnost jer često reciklabilni otpadi supstituišu ključne sirovine koje se uvoze i time se u velikom delu smanjuje uvoz,
  • Povećanje stepena zaštite životne sredine, pre svega kroz očuvanje postojećih prirodnih i uglavnom neobnovljivih resursa,
  • Smanjuje se količina otpada za odlaganje na deponijama, i najvažnije • Otvaraju se nova radna mesta.

Kao ključne prednosti iskorišćenja (energetskog) otpada možemo navesti:

  • Generiše se nova ekonomska (dodatna) vrednost,
  • Smanjuje se energetska zavisnost jer često otpadi pogodni za energetsko iskorišćenje supstituišu goriva u više energetski intenzibnih industrijskih grana (npr. cementnoj industriji),
  • Smanjuje se spoljno-trgovinska zavisnost jer često otpadi pogodni za energetsko iskorišćenje supstituišu goriva koja se uvoze i time se u velikom delu smanjuje uvoz,
  • Povećanje stepena zaštite životne sredine, pre svega kroz očuvanje postojećih prirodnih i uglavnom neobnovljivih resursa,
  • Smanjuje se količina otpada za odlaganje na deponijama, i najvažnije
  • Otvaraju se nova radna mesta.

Dosadašnjim delovanjem firma „Dorado“pokazala je da je jedna od većih firmi  koja se na organizovan način bavi poslovima o prikupljanja,selekcija i tretmana drvenog ambalažnog otpada u Srbiji  i posao obavlja u skladu  sa svim propisima i pri tome zapošljava preko sto radnika.

Dorado d.o.o.

  • Ima ugovore sa sa svim velikim preduzećima u Srbiji  iz oblasti drvne industrije Srbije i industrije nameštaja sa za prikupljanje i tretman drvenog neopasnog otpada.
  • Svakodnevno tretiramo oko 60 tona otpada, koji bi inače završio na smetlištima Srbije
  • Tretiranjem drvenog otpada proizvodimo pelet, koji kao energent doprinosi smanjnjenju efekta staklene bašte, čime se dodatno doprinosi očuvanju životne sredine na globalnom nivou.
  • Radom u ovoj fabrici omagućavamo pristojan život našim porodicama i doprinosimo široj društvenoj zajednici redovnim  izmirivanjem poreze i doprinosa.

Ostavite komentar

Translate »