„Zaustavio sam na putu brata od tetke Gorana Đokića da me odveze do Dudinih bara u Moravcu, nosio sam sa sobom kantu sa benzinom, rekao sam mu da mi je tamo kraj Morave skuter ostao bez goriva, pa zato idem noću peške… Seo sam na zadnje sedište, pored Lidije, njih troje su se nešto šalili i smejali. Kad smo stigli, izašao sam iz Đokićevog auta, prišao njegovim vratima da mu, navodno, zahvalim, pa sam izvukao pištolj i pucao mu pravo u čelo, dva puta. Snaja Gordana i mala Lidija su u panici vrištale, pokušale su da pobegnu, pa sam i njih pobio sa po dva metka. Tela sam onda bacio u jamu, polio onim benzinom koji sam poneo ispalio…“

Priznao, pa porekao

Ovako glasi navodno priznanje Gorana Džonića sa prvog saslušanja u policiji, neposredno posle hapšenja u četvrtak 21. oktobra.

Džonić je tada u policiji priznao zločin i do detalja ga opisao, ali je već narednog dana potpuno promenio iskaz, uvlačeći u priču svoje sinove Milana i Stefana, kao i braću Konstantina i Kostadina Miloševića, zvane braća Jojke iz Moravca.

porodica Đokić, Goran Džonić, Moravac, Aleksinac, ubistvo

Na prvom saslušanju Džonić je opisao kako je mesecima planirao da ubije i opljačka Đokiće, jer je čitavog života imao puno para, a kad mu je ponestalo, odlučio je da otme novac od rodaka.

– U noći između 26. i 27. septembra zaustavio sam na putu rodaka Gorana Dokića da mi pomogne i da me odveze u Dudine bare na obali Južne Morave, slagao sam ga da mi je tamo skuter ostao bez benzina. Sačekao sam ga na skretanju sa glavnog puta prema Žitkovcu, imao sam sa sobom kantu benzina. Kad je naišao Đokićev „folksvagen pasat“, sa njim u autu su bile i Gordana i Lidija, i ja sam seo nazadnje sedište – kazao je Džonić, i dodao:

– Đokić me je odvezao do Dudinih bara, mesta koje sam unapred pripremio da ih pobijem. Izašao sam iz auta i prišao Đokićevim vratima, kao da mu zahvalim, i tad sam mu pucao pravo u čelo, dva puta. Lidija i Gordana su počele da vrište, krenule su da beže iz auta, pa sam i u njih pucao po dva puta. Tela sam onda bacio u jarugu, rupu u koju seljani bacaju uginulu stoku, polio sam Đokiće benzinom koji sam poneo sa sobom i spalio ih, a zatim sam ih prekrio daskama.

Džonić je, zatim, po sopstvenom priznanju, odvezao Đokićev „pasat“ do stare separacije na putu Tešica – Donja Trnava, pa je uzeo pare koje je njegov rođak krio u gepeku i spalio vozilo. Na tom mestu je Džonić prethodnog dana ostavio skuter, kojim se odvezao kući u Moravac.

Ubica je, kako je ispričao, iste noći zakopao novac na imanju svog sina Stefana u Moravcu, a onda se pobrinuo i da dobro sakrije oružje.

Inače, posle ovog prvog Džonićevog iskaza u policiji činilo se da su svi detalji zločina rasvetljeni, ali monstrum je samo dan kasnije promenio iskaz i u sve umešao svoje sinove, kao i braću Jojke iz Moravca i njihovog prijatelja Despota P. iz Nozrina!

Za sopstvene sinove Milana i Stefana rekao je da su sposobni za ubistvo i da su DNK tragovi koji su u međuvremenu nadeni na novčanicama u Sinišinom voćnjaku možda i njihovi!?!

Aleksinac, porodica Đokić, porodica Džonić, Moravac, tragedija, Stefan Džonić, Milan Džonić, Goran Džonić

Prema drugom iskazu Džonića, braća Jojke su ga ucenili da tipuje Đokiće i naterali ga da rođake uvuče u zamku. Džonić tvrdi da je jedan od braće Jojke zajedno sa Džonićem sačekao Đokiće na skretanju za Žitkovac i da su zajedno ušli u „pasat“ pod pretnjom pištoljem. Naterali su Gorana Đokića da ih odveze u Dudine bare, a iza njih je išao jedan mali crveni auto, u kom je, navodno, bio D. P. iz Nozrina.

– Džonić u drugom iskazu tvrdi da mu je jedan od braće Jojke, kad su stigli u Dudine bare, naredio da pređe u crveni auto kod D.P, a ovaj je, navodno, pobio i spalio Đokiće. Potom je jedan od Jojki, po Džonićevim rečima, odvezao Đokićev „pasat“ do Tešice, gde ga je spalio – kazao je izvor.

Policija je nakon ovog drugog Džonićevog iskaza uhapsila i njegove sinove i braću Jojke, nakon čega je svoj četvorici određen pritvor do 30 dana, dok je za D.P. raspisana potraga.

Ne poklapa se

U sklopu ove istrage, policija je od braće Jojke zaplenila „porše kajen“, ali i bordo „reno tvingo“ u vlasništvu njihove majke, koja se trenutno nalazi u inostranstvu. „Reno“ je posebno bio zanimljiv inspektorima jer su i pojedini svedoci pominjali da su uoči zločina u Moravcu navodno videli nepoznati mali crveni automobil, baš kao što ga je opisao Džonić u svom drugom iskazu.

Medutim, u slučaju „renoa“ postoji nekoliko stvari koje se ne uklapaju u Džonićevu priču.

– Najpre, to vozilo nije crvene, već bordo boje, koja u noćnim uslovima izgleda još tamnije nego što jeste. Zatim, Džonić je u svom drugom iskazu pomenuo da je mali crveni auto koji je navodno korišćen u zločinu imao pet vrata, dok „reno tvingo“ u vlasništvu majke braće Jojke ima samo troja. Ništa zasad ne ukazuje na to da ovo vozilo ima bilo kakve veze sa zločinom, objašnjava sagovornik.

On ističe i da brojni drugi dokazi govore u prilog tome da je Džonić sam isplanirao i izveo masakr. Naime, svi DNK tragovi koji su nađeni na daskama kojima su bila prekrivena tela, kao i na novčanicama, pripadaju samo Džoniću.

Što se tiče novca koji je nestao iz Đokićevog auta, na imanju Džonićevog sina pronađeno je „samo“ 43.500 evra, a pretpostavlja se da je ukradeno ukupno oko 100.000 evra. Džonić je na drugom saslušanju tvrdio da su ostatak novca uzela braća Jojke.

Ostavite komentar